ITOCHU korporacija (sa sedištem u Minato-ku, Tokio, Masahiro Okafuji, predsednik i izvršni direktor, u daljem tekstu „ITOCHU“) objavila je danas dodatnu kupovinu akcija u Master Fruits D.O.O. Beograd (sa sedištem u Republici Srbiji, Milena Cvetić, direktor, u daljem tekstu „Master Fruits“) preko Dole Asia Holdingsa (s sedištem u Singapuru, Takeshi Kumekava, CEO, u daljem tekstu: DAH), zarad proširivanja transakcije za IKF (Individualne brzo zamrznute) proizvode sa Evropom i dalje promocije i razvoja Dole Packagedfoods biznisa.

https://www.itochu.co.jp/en/news/
https://www.freshfruitportal.com/news/
https://iegvu.agribusinessintelligence.informa.com/

www.tradicionalniproizvodi.com

Društvo srpskih domaćina, Master Frigo iz Beograda i Centar organske poljoprivrede iz Užica organizuju razgovore – okrugli sto na temu:

Okrugli sto – Kako oživeti selo

Ulažem i ulagaću u Srbiju

Link do originalnog teksta: Ulažem i ulagaću u Srbiju – Užička Nedelja 10.11.2016.

– Nisam se mnogo oglašavao po pitanju zemljišta PK “Zlatibora”, bilo mi je mnogo teško i prvi put u životu sam pomišljao da napustim Srbiju. –

USPEŠNI PRIVREDNICI: RADOJE CVETIĆ, VLASNIK “MASTER FRIGO”
Radoje Cvetić, srpski biznismen sa Zlatibora za „Užičku nedelju“ govori o svojoj proizvodnji, porodici i o planovima za budućnost.

UN: Recite nam nešto o Vašem detinjstvu i mladosti?
– Rođen sam u Ljubišu 1957. godine, gde sam odrastao u šestočlanoj porodici sa bakom, ocem, majkom, sestrom i bratom. Tu sam stekao osnovno obrazovanje od izuzetnog učiteljskog i nastavničkog kadra, a od porodice naučio kućno vaspitanje, gde se najviše cenilo poštenje, vredan rad, upornost i međusobno uvažavanje i poštovanje. Od 1972. godine sam nastavio školovanje u Beogradu.

UN: Kako ste počeli prvi posao?
– Prvo zaposlenje bilo je u PKB “IMLEK” Beograd na montaži i održavanju rashladne opreme. U želji da napredujem i napravim nešto više za sebe i svoju porodicu 1992. godine odlučio sam se za pokretanje privatnog biznisa, prvo kao servis za kućne aparate i rashladne uređaje. Vrlo brzo servis je prerastao u preduzeće “Master Frigo” d.o.o. koje se počinje baviti uvozom komercijalne i industrijske rashladne opreme, projektovanjem i montažom industrijskih rashladnih instalacija, na kojima sam radio u PKB “IMLEK”.
– Sada “Master Frigo” d.o.o. uspešno zastupa i distribuira rashladnu opremu preko 30 vodećih svetskih kompanija u oblasti rashladne tehnike i ima poslovnu saradnju sa svim kompanijama koje se bave distribucijom i projektovanjem rashladne opreme u podunavskom regionu, sa kojima imamo zajedničke nastupe na projektima u tom regionu. Više godina za redom proglašavani smo za najuspešniju kompaniju iz oblasti rashlade u podunavskom regionu. Priznanja za poslovni uspeh i poslovnu korektnost stižu sa svih kontinenata. Najviše nam svakako znači, da opremu koju uvozimo, za sve najveće kompanije u našoj zemlji, naši dobavljači nam daju na odloženo plaćanje i ne traže nam bankarske i druge garancije, što se primenjivalo čak i za vreme sankcija i ratnih uslova u našoj zemlji.

UN: Zatim ste napravili i sopstvenu hladnjaču u Milićevom selu. Okrenuli ste se poljoprivredi.
– Želeći nove izazove i tražeći perspektivu za sopstveni napredak i razvoj Srbije, došao sam na ideju da proširim delatnost i u domen proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. To je nešto što Srbija može ponuditi svetu i biti konkurentna u globalnoj tržišnoj utakmici, gde se u budućnosti beskonačno može razvijati, s obzirom na geografsko i klimatsko podneblje.

UN: Koliki su kapaciteti hladnjače, koliko proizvodite i koliko i gde izvozite?
– Naša centralna hladnjača nalazi se u Milićevom selu kod Požege, pored nje imamo i više hladnjača, koje su naši otkupni centri raspoređeni u Zapadnoj i Južnoj Srbiji, kao i Bosni. Ukupni preradni kapaciteti hladnjača su do 6.000 tona. Izvozimo našu celokupnu proizvodnju na gotovo sva svetska tržišta, počev od Zapadne Evrope, Skandinavije, Rusije, Japana, Velike Britanije i Amerike. Uglavnom su to mala konzumna pakovanja duboko zamrznutog voća za najveće svetske supermarkete.

UN: Počeli ste proizvodnju i finalnih proizvoda od voća, poput voćnog pirea. Da li i to izvozite i da li su ispunjena Vaša očekivanja u tom pogledu? Imate li još neke finalne proizvode?
– Izvozimo voćne piree na tržište Rusije, Francuske i veoma zahtevno tržište Japana. Ispunili smo najstrožije zahteve u proizvodnji, kako bi krajnji kupac bio u potpunosti zadovoljan proizvodom. Očekujemo da povećamo plasman ovog gotovog proizvoda, jer je to proizvod sa dodatnom vrednošću. Takođe, radimo i na novim proizvodima, to su miksevi od srpskog voća i južnog voća (mango, ananas, papaya), koji se već nalaze na tržištu Velike Britanije.

UN: Kupili ste i PK “Zlatibor”. Sa kojom namerom?
– Obzirom da sam rodom sa Zlatibora i da svaki čovek u ozbiljnim godinama želi da ostavi trag i pečat u mestu u kome se rodio, prihvatio sam se izazova da oživim PK “Zlatibor”, iako je bio u velikim dugovanjima, opreme i mašine su bile veoma dotrajale ili nisu ni postojale, proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda i stočni fond na farmi bio je minimalan. Da se nije dogodilo da sam tada kupio akcije PK Zlatibora na berzi sa svim pravima i obavezama (koje su bile više miliona evra) i da nisam investirao ozbiljna finansijska sredstva, danas on verovatno ne bi ni postojao. Verujem da postoji veliki potencijal da se stočarstvo u Zlatiborskom okrugu i u Srbiji još više razvija, a time se stvara i potreba za ozbiljnim preradnim kapacitetima, posebno mleka i mlečnih proizvoda sa geografskim poreklom, po kojima je ovaj kraj prepoznatljiv.

UN: To zemljište je izazvalo velike probleme i Vama i opštini Čajetina, ali i državi. Često smo čuli izjave predsednika opštine Milana Stamatovića i ministarke Zorane Mihajlović u vezi sa tom zemljom, ali Vi se po tom pitanju niste mnogo pojavljivali u javnosti. Da li nam možete objasnit Vaše viđenje situacije sa tim zemljištem i kupovinom PK “Zlatibor” i u kom je sada statusu to zemljište?
– PK “Zlatibor” je bio 100 posto društveno preduzeće, država je prodala 100 posto kapitala 2002. godine, što znači da je prodala firmu sa pravima i obavezama po zakonima koji su tada bili na snazi. PK “Zlatibor” koristi isto zemljište od 1936. godine, logično je da kombinat ne može funkcionisati 80 godina bez zemljišta, niti postoji jedan poljoprivredni kombinat u svetu, a da nema zemljište. Mišljenja sam takođe da nikog ne interesuju pašnjaci, farma koja sada broji oko 500 grla i razvoj stočarstva na Zlatiboru, osim trenutno mene. Druge interesuje samo gradsko građevinsko zemljište. Spreman sam da podržim sve državne projekte i ideje koje imaju za cilj razvoj Zlatibora i mislim da mi neće zabraniti da razvijam PK “Zlatibor”. Sav novac koji zarađujem u drugim kompanijama, kao i kredite koje podižem kod poslovnih banaka, ulagaću u razvoj proizvođača i proizvodnje u Srbiji. Sve obaveze prema državi, poreze i dažbine, plate radnicima, doprinose izmirujem ne kasneći ni jedan dan 25 godina.

– Nisam se mnogo oglašavao po pitanju zemljišta PK “Zlatibora”, bilo mi je mnogo teško i prvi put u životu sam pomišljao da napustim Srbiju. Imao sam ponude od više najrazvijenijih zemalja u svetu da preselim sedište kompanija u njihove zemlje i da dobijem mnogo novca, kako bih nastavio mirno da radim sa svojom porodicom i menadžmentom, ali za sada je to stalo, jer to ne bih bio ja i moj rad i ideja bi pali u vodu. Mislim da ću još mnogo uraditi za razvoj mojih kompanija i Srbije, koju, ipak, najviše volim.

UN: Kakvi su Vaši planovi vezano za hladnjaču, mlekaru u Blacu, pa i sa PK “Zlatiborom”? Da li planirate proširenje proizvodnji u ovom kraju i u još po nekim krajevima Srbije?
– U PK “Zlatibor” je izgrađena potpuno nova mlekara i povećan je kapacitet proizvodnje za 10 puta, u odnosu na period kada smo je preuzeli. Mlekara snabdeva najveće trgovinske lance koji posluju u Srbiji. Sa povećanjem zahteva tržišta, javlja se potreba za većim kapacitetom i većim količinama sirovog mleka, što ćemo obezbediti pokretanjem proizvodnje u mlekari u Blacu i razvojem otkupa na teritoriji Zapadne i Južne Srbije. Sve to će pratiti i u slučaju otkupa voća.

UN: Da li je ovogodišnja otkupna cena maline previsoka? S druge strane, za sada nema nekih velikih negodovanja proizvođača maline oko otkupne cene. Da li to znači da su konačno proizvođači i hladnjačari našli neki zajednički interes?
– Milslim da je otkupna cena visoka i da je iznad trenutne tržišne cene maline. Mislim da će mnogi prerađivači ući u problem i plašim se da se to ne odrazi sledeće godine na cenu maline. Moje opredeljenje je da radim na svim tržištima, na svim kontinentima, kako bih pomogao, uprkos turbulencijama, da sačuvamo proizvođače na duži vremenski rok.

UN: Koliko imate zaposlenih u hladnjačama i sa koliko kooperanata sarađujete, a koliko u Blacu?
– U hladnjačama imamo oko 50 zaposlenih, a sarađujemo sa preko 1.000 kooperanata u proizvodnji voća. U mlekarama “Master Milk” Blace i PK “Zlatibor” imamo oko 70 zaposlenih i sarađujemo sa oko 1.500 kooperanata, kojima se godišnje za otkup mleka i voća izdvaja oko 20 miliona evra. Cilj nam je da za 5 godina imamo 10.000 kooperanata i veću sopstvenu farmu i kao i sopstvene zasade voća. Najozbiljnije svetske kompanije u proizvodnji hrane spremne su da sa nama razvijaju biznis u Srbiji i regionu, prema našem konceptu.
– Inače, mnogo radim, poslednjih 10 godina sam jedva jednom bio na godišnjem odmoru i sve svoje vreme posvetio sam poslu i razvoju svoje kompanije. Jedan poslovni partner iz Japana mi reče:”Ovde u Srbiji svi rade da bi odmarali, jedino u vašoj kompaniji se radi da bi radili”.

UN: Vaše preduzeće je porodična firma. Recite nam nešto i o Vašoj porodici, koliko su oni uključeni u posao?
– Cela porodica je uključena u posao. Trudio sam se da i kod dece razvijem preduzetnički duh i da ih potpuno uključim u biznis. Za sve što radim, imam njihovu punu podršku. Zahvalan sam im što su deo mog tima i što su ostali u Srbiji, iako su mogli otići na doktorske studije u inostranstvo i verovatno tamo graditi svoju budućnost. Bio sam opterećen, jer sam uvek razmišljao da su tu ostali zbog mene, da bi mi pomogli, a da bi možda u svetu mnogo više uradili na sebi. Sada sam mnogo rasterećeniji, jer dobijaju mnogo ozbiljne menadžerske ponude u svetskim kompanijama koje su za naše uslove nezamislive.

Zvezdana Gligorijević

Ukusi moga kraja – proizvodi i puni Pk Zlatibor za RODU i IDEA

Poljoprivredni kombinat Zlatibor proizvodi i puni za RODU i IDEA